Odakle se čisti riba, riba, dal’ od glave ili repa? Ajde bogati, najvažnije je da je čista, ali isto će vam svaki čovik od ribe kazati kako lustru, hoće reći onu krljuštinu, ljusku, počnete micati prvo s repa. Pa onda drito u glavu. Da da, naučili su nas kako su muški maheri u čišćenju ribe, pa evo i rodonačelnik tog posla na splitskoj peškariji bio je stari dobri majstor Žila. Ali, kada žena u taj posao uđe, bogme je nitko neće tako lako zamijeniti. A u peškariji Sibe na Žnjanu s ribom se u koštac svakog dana hvataju četiri prelijepe dame. I to maše noževima, to kida branče, to krljušt samo baca, to guli kožu – donosi Slobodna Dalmacija.
Ljudi dragi da vidite vi kako one filetiraju ribu, kirurški precizno, milimetarski uz kost. Da vidite vi kako to damski kliještima izvuče ribetini nalik kirnji branče, mogu sutra odmah u stomatološku ordinaciju na angažman. Pa onda nekim alatkama kao da su na gradilištu, a ne u ribarnici na izvolte pokidaju kožu. Cure, svaka čast, ovo je šporki posal, ovo je teški posal, shvatili smo to još više kada smo vas vidjeli u sređivanju tune veličine malog teleta. Klanjamo se.
-Puno njih biži od ovakve vrste posla, ma i ženski i muški, jer je i šporak i fizički zahtjevan. Puno bi njih radije u kancelariju, ali meni je ovo i lipo i zanimljivo. Ja ću vam reć otvoreno, ovo je moj spas, ja sam tu svoja na svome. Voditeljica sam u ovoj peškariji od 2011-e, naučila sam poslu i druge cure koje su dolazile. Meni je bilo lakše jer san možda malo prisnija s ribom, moji se njome bave cili život. Sva dica dok su bila mala na rođendanima su se slikavala s tortama. A ja s kirnjama. I tako sam nastavila. Ovako vam moj dan ide, ledom napunimo vitrine, riba nam dođe, pa dižemo kašete. Onda vadimo ribe, izložimo je, kada ljudi zatraže, a traže u 90 posto slučajeva, onda ribu čistimo, izvučemo sve šta ne triba, ima krvi, kože, iznutrice, svega… Je, težak je posal, triba to i dizat i slagat, ali netko će izabrat kancelariju i sidit. A ja ću rađe akciju i ljude i život. Tako vam je to – kaže nam Domina Mudnić Popadić.
Da joj vidite ruke. To su ruke ribarice. Jer koža svake ribe nije glatka kao u male srdele, ili mekanih ljuski nalik onih kod trlje. Raža ima onu debelu grubu kožu koja stvara zarezotine na rukama. A ima i onih primjeraka s bodljama po brančama, pa ako te to zapara jadna ti majka. Ali Domina nekako više voliti raditi golim rukama, voli osjetiti taj život pod prstima. Kaže nam kako ljudi vole da im se riba odmah tu očisti. Neki nemaju vremena za to, neki ne znaju kako to napraviti. A nekima je draže da im friškina ne zamaže kužinu. Ali zato su tu maherice.
-Kad dođeš prvi put treba ti malo vremena da uđeš u posal, pa onda za početak faliješ, drugi put manje, a treći put već znaš. Prvo moraš naučiti koja je koja riba, jer svaka ima svoju osobitost. A i za svaku moraš znat objasnit ljudima kako je najbolje spremit. Nije to samo lešo – frigano. Mi ovde ljude učimo i da može ić i s orzom. Ili da se paprika može punit i palamidom. A di je svježa riba, evo tuna recimo. Meni vam nema većeg gušta nego filetirat tunu, onako sočnu, frišku, mirišljavu. Pa dok je filetiram, ja je uvik malo i marendan. A kad san doma, onda je usitnim na komade, pa malo začinim, i na kreker. Iako to nije za svaki želudac. To baš moraš volit – priča nam Domina.
Cijeli članak pročitajte OVDJE.
